Stiv Džobs branio deci da imaju iPhone i iPad: Razlog je zastrašujuć!
Stiv Džobs je svetu dao čitavu modernu digitalnu kulturu, promenio način na koji komuniciramo, učimo, radimo i zabavljamo se, a ipak, iza zatvorenih vrata svog doma, jedan od najmoćnijih ljudi tehnološke industrije imao je pravilo koje je mnoge zaprepastilo. Naime, njegova deca nisu smela slobodno da koriste iPad, iPhone niti druge ekrane.
Džobs je imao četvoro dece. Najstarija je bila Lisa Brenan Džobs, iz njegove rane veze, a sa suprugom Loren imao je još troje dece. Iako su svi oni živeli u kući čoveka koji je bukvalno stvorio digitalnu budućnost, njihovo detinjstvo nije bilo ispunjeno tabletima, video-igrama i aplikacijama. Naprotiv.
Insistirao da svi zajedno sede za stolom i razgovaraju
Porodične večere kod Džobsa bile su gotovo ritual i tada su deca i roditelji sedeli za stolom i razgovarali. Nije bilo telefona, nije bilo ekrana i Džobs je insistirao da deca pričaju o tome šta su čitala, šta naučila, o čemu razmišljaju. Smatrao je da razgovor i razmišljanje razvijaju mozak mnogo više nego pasivno gledanje u ekran.
Njegova zabrana nije bila iz hira, već je vrlo dobro znao kako tehnologija deluje na ljudsku psihu. Video je kako aplikacije, notifikacije i društvene mreže hvataju pažnju i stvaraju zavisnost. Znao je da su mnogi digitalni proizvodi dizajnirani da drže korisnika što duže prikovanim za ekran i upravo zato nije želeo da njegova deca odrastaju u tom svetu bez zaštite.
Verovao da deca moraju da nauče da razmišljaju
U njegovoj viziji, tehnologija je bila alat, moćan, ali opasan ako se koristi bez kontrole. Smatrao je da deca prvo moraju da razviju maštu, koncentraciju, emocionalnu inteligenciju i sposobnost da budu sama sa sobom. Tablet, po njemu, to ne gradi, ali knjige, igra, razgovor i dosada, da.
Džobs je verovao da deca moraju da nauče da razmišljaju, a ne samo da reaguju. Digitalni svet, sa stalnim notifikacijama i brzim sadržajem, trenira mozak da traži brzu nagradu, ne duboko razumevanje, te je upravo to želeo da izbegne kod svoje dece.
Zastrašujuće je kad znate kako ekrani utiču na dečiji mozak
Dečji mozak se razvija kroz pokret, dodir, govor i pogled u lice druge osobe, a kada dete gleda u ekran, ono je nepomično, pasivno i odvojeno od stvarnog sveta. Mozak prima brze slike, jake boje i nagle zvukove, ali ne uči kako da razmišlja, već samo kako da reaguje. Vremenom, to dovodi do problema sa pažnjom, koncentracijom i sposobnošću da se dete samo igra ili da mu nešto bude zanimljivo bez digitalnog stimulansa.
Jedan od najvećih problema ekrana je to što preopterećuju nervni sistem. Animacije, klipovi i igre su dizajnirani da budu što uzbudljiviji, a to u mozgu stvara stalno lučenje dopamina, hormona zadovoljstva. Dete se navikava na taj nivo stimulacije i onda mu običan život postaje dosadan. Knjige, razgovor, igra napolju, sve to deluje sporo i nezanimljivo u poređenju sa ekranom.
Proročanska odluka
Ironija je u tome što su milioni roditelja širom sveta kupovali iPad baš da bi njime zabavili decu, dok je čovek koji ga je izmislio radio suprotno.
Danas, kada su deca širom sveta od najranijih godina vezana za ekrane, Džobsova odluka deluje skoro proročanski jer je razumeo nešto što tek sada postaje jasno mnogim roditeljima, a to je da tehnologija može biti čudesna, ali da detinjstvo ne sme da se pretvori u digitalni zatvor.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Bonus video:
Maskov tunel u centru grada izaziva polemike